My Harry Potter Version

Kad sam otišla da potražim Melfoja, čula sam kako njih troje odišu i uspaničeno gunđaju. Da li govore istinu? Naravno da će mi kazati ne ako ih pitam da li su nešto loše uradili, zar bi mi se oni poverili? Hermiona nije glupa. A nisam ni ja. Htela sam da pitam Draka za nagradu, ali on je već bio za sliterinskim stolom, a ja ne želim da doživim još jedan susret sa Pensi.

*  *  *

Prošlo je šest nedelja i Halloween je. Danas je mom rođaku Sirijusu rođendan, ali od njega ni traga ni glasa već dugo. Ali sam ga obožavala kao mala. Otisla sam na ručak prilično dobro raspoložena. Jela sam prilično mnogo i punog stomaka krenula prema izlazu. Otišla sam u dnevni boravak.

Malo sam igrala čarobnjački šah sa Kristinom Džonson, Angelininom sestrom, a onda navalila na domaći. Zaista smo imali dosta toga da uradimo.

Vreme je prosto proletelo i nisam ni primetila da je vreme za večeru. Sišla sam u Veliku salu. Prizor je bio zaista spooky: izrezbarene bundeve lebdele su visoko u vazduhu, a začaranom tavanicom sevale su munje. Taman je došao na red dezert, kad je profesor Kvirel uleteo u salu zadihan, dok mu se ljubičasti turban preteće klatio na glavi.

- Trol je u podrumu! - reče on kad je zastao na sredini sale sa rukama na kolenima. - Mislio sam da želite da znate. - reče i strovali se na pod.

Nastade muk a zatim se svi razbežase i počeše da vrište.

- Tišina! - povika Dambldor i svi zanemeše. Nikad ga nisam videla toliko uzmenirenog. Deca iz svih kuća stadoše izmešana i raštrkana. - Asistenti će odvesti sve u svoje boravke, a profesori idu sa mnom u podrum.

Tako i bi. Ja sam krenula u dnevni boravak, krajnje potresena. Svi revenklovci su ostali budni i nestrpljivo iščekivali vesti u boravku. Nikome se nije spavalo.

Nakon nekog vremena u boravak uđe profesor Flitvik.

- Sve je u redu, deco, niko nije povređen, mada su pojedinci kažnjeni.

Mnogi su odahnuli, ali su se neki i začuđeno zgledali. Čudno. Otišla sam na spavanje.

Stajala sam u poznatoj kružnoj prostoriji. Na zidovima svuda oko mene bili su portreti bivših direktora. Odjednom, sve postade tamno. Samo su oči bivših direktora sijale u mraku. Bile su crvene. Odjednom, svi počeše da sablasno skandiraju: "Ubij trola, ubij trola!". Odjednom, sa mesta na kom je sedeo Dambldor zasijaše svetloplave oči koje kao da su lebdele u mraku parajući tamu. Skandiranje se utiša, a zatim iz pravca plavih očiju začu se glas: "Vreme je." Blesnu zelena svetlost i sve postade crno.

Nalazila sam se na podu. Ne na podu Dambldorove kancelarije, već na podu revenklovske spavaonice. Oko mene su se okupile devojčice iz revenkla i zabrinuto me gledale. Čo se probila kroz gomilu i pogledala me.

- Opet košmari? Da li si se jako udarila?

- Ne, okej sam. Valjda.

Ustadoh i sedoh na krevet. Kada su se uverile da sam dobro, ostale devojke se raziđoše i ostadosmo samo nas dve.

- Šta sam pričala u snu? - upitah obazrivo.

- Vikala si "Ubij trola!" oko deset puta a ona si rekla "Vreme je.". U tom trenutku si se svalila na pod.

Obe se nasmejasmo.

Sišla sam na doručak. Ispred mene je Snejp ulazio u salu hramajući. Došla sam do revenklovskog stola, a ženske glave su se okretale za mnom i gledale me kao da sam nenormalna. I tako ja sedoh za moj sto. Kada su svi posedali za svoje stolove i hrana se mistično pojavi za stolovima, jedna bela sova prelete preko sale noseći dugački paket uvijen u braon papir za pakovanje. Ispusti ga tačno Hariju ispred nosa. Svi su gledali. On je takođe bio zgranut. Ubrzo svi skrenuše poglede i navališe na hranu, ali ja nastavih da gledam šta će se desiti. Šta je to i ko mu šalje pre svih sova? On, Ron i Hermiona počeše uzurbano da otpakuju paket. Ubrzo su strgli sav pak papir i pred njima se na stolu ukazala - Nimbus 2000!!!

Ko mu to šalje? Hari se okrenu ka nastavnickom stolu, blago klimnu glavom i nasmeši se. Dambldor? Ili možda Minerva? Ko zna. Navalih na pire i batake i ostavih se ćorava posla.

Dok sam izlazila iz sale, videh Freda i Džordža Vesli kako pričaju. Hodali su tačno ispred mene. Htela sam da ih pitam nešto što me je dugo kopkalo.

- Hej! - povikah. Oni se okrenuše.

- Molim, ko si ti? Znamo se? - reče Fred.

- Ja sam Emily Eleanor Black. Iz revenkla sam. Treba mi usluga.

- Koji tip usluge? - upita Fred.

- Radi se o Hariju Poteru.

- Uuuuu! - povikaše njih dvojica uglas.

- Ne, ne radi se o tome. Treba da mi kažete da li su Hari, Ron i Hermiona ikada pričali o nekom psu ili tako nešto?

- Da, on nesto čuva, čini mi se. - reče Džordž.

- Neki Hagridov paket koji Snejp pokušava da ukrade. Uopšte ih nismo videli na prošloj večeri. - ubaci se Fred.

- Hvala vam. Vidimo se!

- Nadam se... - reče Džordž tiho.

Dakle, taj troglavi pas na trećem spratu čuva nešto. Čudno... Mora da je jako vredno...