My Harry Potter Version

Čim sam se jutros probudila, krenula sam do Harija da ga pitam da li je išta našao u biblioteci. Ali, čekaj... Nisam znala šifru za ulazak u grifindorski dnevni boravak. Nagađala sam jedno pola sata dok Persi Vesli nije došao i rekao.
- Skrivalica. - reče on.
Kako li se toga nisam setila? Uđoh zajedno sa njim u grifindorski dnevni boravak. Bio je sav crven, a sve što je bilo od metala, bilo je pozlaćeno. Nikad nisam bila ovde... Spazih Harija i Rona kako sede ispred kamina.
- Hej, momci! - rekoh.
- Hej. Kako si ušla? - upita Hari.
- Za Persijem. - rekoh, a Ron složi facu. - Kakogod, da li si našao nešto u Zabranjenom odeljenju? - obratih se Hariju.
- Nažalost, ne. Samo da Hermiona što pre dođe, sigurno je ona nešto pronašla.
Nasmeših se. Već sam zamislila Hermionu kako čita neku ogromnu knjigu svaki put kad nađe slobodnog vremena.


Bližio se kraj januaru, što znači da je i raspust bio pri kraju. Uopšte nisam videla Draka otkako smo se smuvali. Nijednom. Samo sam čekala da časovi počnu, da imam šta da radim u dosadnim kišovitim danima. A i Hermiona se vraća dva dana pre početka školske godine, što znači sutra.
Legla sam ne mogavši da dočekam jutro da je pitam da li je našla nešto o Nikolasu Flamelu.
Kada sam se probudila, Sunce je bilo tek do polovine na horizontu. Obukla sam se, jer, kad se jednom probudim, ja više ne mogu da zaspim. Malo sam prelistavala školske knjige, kada se Kristina Džonson probudila. I ona se obukla i sišla u boravak. Ja sam uzela da dovršim crtež koji sam započela pre nekoliko meseci.
Kada sam ga konačno dovršila, sišla sam u dnevni boravak da pokupim Čo i Kris, pa da siđemo na doručak.
Tako i bi. Na brzinu nešto strpah u usta. Htela sam da odem do stola gde je Drako, ali bih tako rizikovala da me ona dvojica vide.
Pre podne je proletelo, jer sam se dosta dobro zabavljala igrajući čarobnjački šah i pričajući sa Čo i Kristinom. Bilo je vreme za ručak i mi siđosmo. Hari, Ron i - hej! - Hermiona sedeli su za grifindorskim stolom. Okrenuše se i mahnuše mi kada me videše da ulazim u Veliku salu pokazavši mi rukom da sednem sa njima. To i učinih. Izvinuh se ovima dvema i krenem ka Grifindorcima.
- Ćao, Hermiona! Kako si provela raspust? - upitah Hermionu kada sedoh do nje.
- O, lepo. Bila sam na skijanju sa roditeljima. Naučila sam veoma dobro da skijam.
- Čestitam. Nego, jel' si našla nešto?
- Idemo danas u biblioteku. - reče ona samouvereno.
- Super. - rekoh i navalih na ručak.
Hermiona reče da idemo odmah posle ručka.
- Ona baš ne gubi vreme. - šapnu mi Ron na pta se ja nasmejah.
Čim smo jeli odosmo do biblioteke.
- Malo sam čituckala ovo otkako sam se vratila.
- To ti je za ČITUCKANJE? - reče Ron.
Ona ga samo popreko pogleda. Otvori knjigu na sredini poče da je prelistava.
- Naravno, evo ga! Slušajte: Nikolas Flamel je jedini znani stvaralac Kamena mudrosti.
- Čega? - upitaše Hari i Ron uglas. Ali ja sam znala o čemu Hermiona priča.
- Stvarno, da li vas dvojica ikad čitate? - reče ona.
Ona nastavi:
- Kamen mudrosti je legendarna supstanca čudesnih moći. Može pretvoriti bilo koji metal u čisto zlato i stvoriti Eliksir života od koga se postaje besmrtan.
- Besmrtan? - reče Ron.
- To znači da nikad nećeš umreti.
- Znam šta to znači! - pobuni se Ron.
Hari ga ućutka.
- Jedini Kamen koji postoji trenutno pripada g. Flamelu, priznatom alhemičaru koji je prošle godine proslavio svoj 665. rođendan. Znači, to Flafi čuva na trećem spratu! To je ispod lažnih vrata. Kamen mudrosti.
Mi brzo otrčasmo do Hagrida, mada je već bila noć.