My Harry Potter Version

Stigla sam u revenklovski dnevni boravak, još uvek ne verujući šta se upravo desilo. Pošto mi više nije bilo do spavanja, uzela sam da prelistavam knjigu iz napitaka. Naučila sam da pravim i najsloženije napitke i to mi je omiljeni predmet. Prošla je prva nedelja i nisam više morala da radim Melfojeve zadatke. Nisam znala kako da se osećam zbog toga. Bila sam srećna sto nisam imala i tu obavezu, ali više nemam izgovor da pričam s njim. Ustvari... Imam. Sećate li se kada je rekao da mi sleduje nagrada za izradu tih glupavih zadataka? Moram ga podsetiti na to. Moram ga presresti na ručku. I nadam se uspehu.

Bilo je deset kada sam završila sa prelistavanjem knjige iz napitaka. Otišla sam u spavaonicu da malo sredim kofer, jer je bio u totalnom haosu.. Nisam išla na doručak, jer zaista nisam gladna. Kad sam završila s tim, pogledala sam zamišljeno kroz prozor. Sunce je sada bilo visoko na nebu, a sunčevi zraci su se probijali kroz kvidičke golove. Trgnula sam se iz transa i krenula dole, u dnevni boravak, da malo crtam. To uvek radim kad sam nervozna ili kada mi je dosadno. Jako volim da crtam stripove. Sela sam pored kamina i počela da crtam pejzaž koji se video kroz prozor. Tek što sam počela, Čo je sišla niz stepenice spavaonice.

- Ćao! Šta radiŠ? - upita me veselo i sede na fotelju do mene.

- Crtam. - rekoh, zamišljeno se osmehnuvši.

- Da li si čula sta se priča po skoli? - upita me ona sapućući.

- Bolje bi ti bilo da je nešto u vezi sa Har... Mislim, da je zanimljivo.

Čo me upitno pogleda. Setih se da mi je Drako rekao da mu kažem sve što čujem o Hariju.

- Da, naravno da jeste. - reče ona. Jeste ŠTA? O Hariju ili zanimljivo? Da li me je provalila? - Priča se da su Hari, Ron i Hermiona noćas lunjali hodnicima i videli troglavog psa na trećem spratu. Da li se sećaš kada nam je Dambldor rekao da je zabranjen odlazak tamo svakome ko ne želi da umre najbolnijom smrću? E, to je verovatno razlog.

Pogledala sam je zgranuto. Odakle ona zna? Odakle bilo ko zna? Kako to da nisu izbačeni? Pitanja su mi se rojila po glavi. Još smo malo pričale a onda je bilo vreme za ručak. Sišla sam u Veliku salu i potražila ono troje. Srela sam ih pred ulazom.

- Hej! - doviknuh im.

- Ćao, Ema. - reče Hermiona, dok su Hari i Ron samo promrmljali ''ć'o''.

- Ćao. Htela bih da vas pitam nešto, jer mi je zaista frka. Neke priče kolaju po skoli, hoću da znam istinu.

- Okej. Pitaj. - reče Hermiona pomalo uplašeno.

- Da li je istina da ste se vi noćas smucali po skoli i naišli na neko cudoviste na trećem spratu?

Njih troje se zgledaše.

- Err.. Ne, odakle ti to? - upita Hermiona panično.

- Pa, čula sam od nekoga.

- Od koga? - oglasi se Ron.

- Nije bitno. Znači, nije istina?

- Ne. Zar sumnjaš? - reče Hari.

- Nimalo. Samo htedoh da proverim.