1. Septembar
Autor emilyblack | 19 Apr, 2008
Vetrovit je dan. Krenula sam sa roditeljima i starijom sestrom Ashley na Kings Cross. Stajali smo izmedju platformi 9 i 10 i cekali da se Normalci razidju, da mozemo da prodjemo kroz platformu 9 i 3/4 sacinjenu od cigli. Dok sam nagovarala Ashley da prodje prva kroz barijeru, cula sam nekolicinu ljudi kako pricaju iza mene. Okrenula sam se. Tamo su stajale 6 osoba vatrenocrvene kose i jedan mrsav decak sa okruglim naocarima i... Oziljkom u obliku munje nasred cela. Harry Potter! Oni mi pridjose. Punacka niska zena prijatnog izraza lica mi se obratila:
- Da li si i ti prva godina? I njih dvojica su.
Ona pokaze na decaka sa crvenom kosom i ovog drugog. Oni mi se nasmesise. Sta je to ovom crvenom na nosu? Harry mi pruzi ruku.
- Harry Potter - rekao je.
- Znam. Ja sam Emily Eleanor. Izaberi ime koje ti se vise svidja.
Pridje mi drugi decak. Pruzi mi drhtavu ruku i promrmlja ime.
- Ron Weasley.
- Drago mi je.
Gospodja Vesli se uspravi kao da se probudila iz nekog transa i rece:
- Deco, voz polazi za dva minuta. Pozurite!
Zatim nas je sve redom izgrlila i otpratila do barijere. Svi prodjosmo i nadjosmo se ispred dugackog crveno-crnog voza. Hogwarts Express.
Nesigurno udjosmo vukuci kovcege i kaveze. Melissa, moja siva sova, trze se iz sna i tuzno izvuce glavu iz krila kada sam ja zapela. Prilicno sam smotana, znate.
Nasli smo najblizi separe i zauzeli mesta. Zavladala je neprijatna tisina.
- Pa, sta mislite u kojoj cete kuci biti? - upitah.
- Grifindor. - rekose decaci uglas i zakikotase se.
- Sta sam propustila?
Devojcica zbunaste braon kose usla je u separe uzdignutog nosa. Prvi neprijatelj, pomislila sam. Sela je do mene.
- I ja mislim da cu biti u Grifindoru. Mada, mozda budem i u Revenklu. A kako se ti zoves?
Pokazala je glavom na Rona.
- Ron. - rece on izgledajuci kao da mu je neko oteo ogromnu tortu pred nosem.
- Zadovoljstvo mi je da te upoznam. A ti - ona pogleda u Harija - mora da si Hari Poter. Svi u vozu pricaju o tebi. Oh, kako sam nepristojna, moje ime je Hermiona. Hermiona Grendzer.
U tom trenutku se cula skripa vrata. Plavokosi decak kose zalizane unazad zakoracio je jednom nogom u separe, kao da se plasi da ce biti zarazem necim smrtonosnim. Pratila su ga dva ogromna decaka koji bi trebali da predstavljaju neku vrstu telohranitelja. Urgh.
- Cujem da je Hari Poter u ovom vozu. Dakle, istina je. Ja sam Drako Melfoj, a ovo su Kreb i Gojl.
Ron se zakikota na njegovo ime. Melfoj prezrivo pogleda u njega.
- Smesno ti je moje ime, je li? Za tvoje ne treba ni da pitam. Ti si sigurno Vesli. Otac mi je pricao o vama ridjokosima. Ima boljih porodica sa kojima bi trebalo da se druzis, a ne sa olosima poput Veslijevih. - on se obrati Hariju.
Drako je izgledao kao da se suzdrzava da ne pljune Ronu pod noge. Obrazi su mi goreli. Da li ce se i meni obratiti?
- A, ti? - obratio mi se prostrelivsi me svojim divnim plavim ocima. - Da li si i ti dete Normalaca, kao ova zbunasta? Kako ti je prezime?
- Black. Cistokrvna sam.
- Pokusaj da se zdruzis sa pravom sortom. I nemoj pogresiti.
- Ne brini. Znam vec ko je pogresna sorta. - progovorih samouvereno, mada je bio veoma sladak za jednog kretena.
- Bas tako. A sad se gubi. - prosikta Hari. Moj co'ek.
Bacili smo se na pite s mesom kojih je Ron imao vise nego dovoljno. Presvukli smo se u odore, jer smo uskoro trebali da stignemo. Pogledala sam kroz prozor. Brojne kule ogromnog zamka parale su paperjaste oblake. Suncevi zraci kupali su dolinu probijajuci se kroz poderane retke oblacice. Da li sanjam? Voz se zaustavio. Vreme je da krenemo.
- Da li si i ti prva godina? I njih dvojica su.
Ona pokaze na decaka sa crvenom kosom i ovog drugog. Oni mi se nasmesise. Sta je to ovom crvenom na nosu? Harry mi pruzi ruku.
- Harry Potter - rekao je.
- Znam. Ja sam Emily Eleanor. Izaberi ime koje ti se vise svidja.
Pridje mi drugi decak. Pruzi mi drhtavu ruku i promrmlja ime.
- Ron Weasley.
- Drago mi je.
Gospodja Vesli se uspravi kao da se probudila iz nekog transa i rece:
- Deco, voz polazi za dva minuta. Pozurite!
Zatim nas je sve redom izgrlila i otpratila do barijere. Svi prodjosmo i nadjosmo se ispred dugackog crveno-crnog voza. Hogwarts Express.
Nesigurno udjosmo vukuci kovcege i kaveze. Melissa, moja siva sova, trze se iz sna i tuzno izvuce glavu iz krila kada sam ja zapela. Prilicno sam smotana, znate.
Nasli smo najblizi separe i zauzeli mesta. Zavladala je neprijatna tisina.
- Pa, sta mislite u kojoj cete kuci biti? - upitah.
- Grifindor. - rekose decaci uglas i zakikotase se.
- Sta sam propustila?
Devojcica zbunaste braon kose usla je u separe uzdignutog nosa. Prvi neprijatelj, pomislila sam. Sela je do mene.
- I ja mislim da cu biti u Grifindoru. Mada, mozda budem i u Revenklu. A kako se ti zoves?
Pokazala je glavom na Rona.
- Ron. - rece on izgledajuci kao da mu je neko oteo ogromnu tortu pred nosem.
- Zadovoljstvo mi je da te upoznam. A ti - ona pogleda u Harija - mora da si Hari Poter. Svi u vozu pricaju o tebi. Oh, kako sam nepristojna, moje ime je Hermiona. Hermiona Grendzer.
U tom trenutku se cula skripa vrata. Plavokosi decak kose zalizane unazad zakoracio je jednom nogom u separe, kao da se plasi da ce biti zarazem necim smrtonosnim. Pratila su ga dva ogromna decaka koji bi trebali da predstavljaju neku vrstu telohranitelja. Urgh.
- Cujem da je Hari Poter u ovom vozu. Dakle, istina je. Ja sam Drako Melfoj, a ovo su Kreb i Gojl.
Ron se zakikota na njegovo ime. Melfoj prezrivo pogleda u njega.
- Smesno ti je moje ime, je li? Za tvoje ne treba ni da pitam. Ti si sigurno Vesli. Otac mi je pricao o vama ridjokosima. Ima boljih porodica sa kojima bi trebalo da se druzis, a ne sa olosima poput Veslijevih. - on se obrati Hariju.
Drako je izgledao kao da se suzdrzava da ne pljune Ronu pod noge. Obrazi su mi goreli. Da li ce se i meni obratiti?
- A, ti? - obratio mi se prostrelivsi me svojim divnim plavim ocima. - Da li si i ti dete Normalaca, kao ova zbunasta? Kako ti je prezime?
- Black. Cistokrvna sam.
- Pokusaj da se zdruzis sa pravom sortom. I nemoj pogresiti.
- Ne brini. Znam vec ko je pogresna sorta. - progovorih samouvereno, mada je bio veoma sladak za jednog kretena.
- Bas tako. A sad se gubi. - prosikta Hari. Moj co'ek.
Bacili smo se na pite s mesom kojih je Ron imao vise nego dovoljno. Presvukli smo se u odore, jer smo uskoro trebali da stignemo. Pogledala sam kroz prozor. Brojne kule ogromnog zamka parale su paperjaste oblake. Suncevi zraci kupali su dolinu probijajuci se kroz poderane retke oblacice. Da li sanjam? Voz se zaustavio. Vreme je da krenemo.