Prvi školski dan
Autor emilyblack | 20 Apr, 2008Kada sam stigla u dnevni boravak, bila sam toliko umorna da sam odmah krenula u spavaonicu, iako je jedva prošlo osam. Ovaj put me je strašno izmorio. Zakoračila sam u spavaonicu. Bila je sva plava, a kreveti su imali ljubičaste baldahine. Obukla sam pidžamu, zaronila glavu u jastuk i istog trenutka zaspala.
Sedela sam isped velikog ogledala i videla sebe. U ruci sam držala neki crvenkasti kamen i stezala ga, a u daljini sam čula neko šaputanje.
- Vrati ga, zivećeš vecno... Bićeš nagrađena... - šaputao je glas. Nisam mogla da razaznam odakle je dolazio. Okrenula sam se. Nikoga nije bilo. Potrčala sam želeći da pobegnem odatle. Odjednom me je zaslepela zelena svetlost. Čuo se tup tresak.
- Da li si dobro? - upita me devojčica duge ravne crne kose i krupnih smeđih ociju, delujuci zabrinuto. Otvorih oči. Šta se desilo? Bila sam mokra od znoja. Ležala sam na podu.
- Valjda. - rekoh još uvek ne shvatajući šta se upravo desilo. - Pretpostavljam da sam samo sanjala.
Ali bilo je tako realistično. Tako stvarno. Obukla sam se i pošla na doručak zajedno sa onom devojčicom.
- Da li si sigurna da si okej? - upita me ona ponovo.
- Da, često imam noćne more.
- Uh. Ja nikad ništa ni ne sanjam. Uzgred, ja sam Čo. Čo Čang.
- Ja sam Emily Eleanor. Izaberi ime koje ti se više sviđa i tako me zovi.
Ona se zakikota. Bila sam već na ulazu u Veliku Salu, kada me je neko odvukao u stranu. Melfoj, a ko će drugi?
- Slušaj. Na večeri ću ti reći šta imam za domaći, pa mi uradi. Da li si me razumela? Veruj mi, bićes nagrađena.
- Dobro.
- I još nešto. Ni reč o ovome Hariju. Motri na njega i reci mi ako se nešto čudno u vezi njega dogodi.
- Mogu li sada da idem?
Melfoj klimnu. Ušla sam u salu i na miru jela. Bar koliko je to bilo moguće.
Prvo smo imali dvočas istorije magije sa Grifindorcima. Smoooor.
Svi su radili sve osim hvatanja beleški osim, naravno, Hermione.
Kako joj to uspeva?
Posle časa Hermiona me zaustavi.
- Emily, moram da te pitam nešto.
- OK.
- Da li ti to pričaš s Melfojem tri puta na dan ili se to meni samo čini?
- Jako je dosadan. Smara me sa: "Znaš li Harija?"; "Vidim da se družiš s njim. Hajde da ga unistimo" i slično. Bilmez.
- Samo ga ignoriši.
Klimnuh glavom. Koliko očiju i ušiju ona ima?
Urgh.
Krenula sam ka podrumu, jer imam čas napitaka. Sa Sliterincima.
- Ej, Blek!
Bila je to Pensi. Izgledala je zaista ljutito, a nos joj je bio natekao i crven.
- Kloni se Melfoja, ti mala droljo! - reče ona tiho, ali kao da se suzdržavala da ne viče, izgledajući kao da će pući.
- Nateraj me!
U tom trenutku neko se nakašlja iza nas. Bio je to profesor Snape. Tek sad shvatismo da stojimo na dovratku.
- Parkinson, na mesto. I ti!
Ona mi uputi pogled pun prezira, a ja samo izvih ugao usana u zloban smešak.
Sedoh u zadnju klupu sa Cho Chang. Snejp nas obavesti sta ćemo učiti na casovima napitaka. Kad završi, zada nam prvi zadatak. On kucnu stapićem po tabli i sastojci potrebni za napitak koji ćemo danas praviti ispisaše se sami po njoj. Ja otvorih knjigu i nađoh taj napitak. Medici potione, napitak koji lako leči sve lakše posekotine u minutu. Nije ga teško napraviti. U knjizi piše da treba da bude lisnatozelene boje kad bude gotov. Sipah šaku latica maslačka, 100 g korena zeleni i ostavih da vri 10 minuta u 2 l vode. Promešah tri puta udesno na svaki drugi minut. Boja ovog bućkuriša promeni se iz prljavožute u lisnatozelenu boju kada mu dodah sitno iseckano lišće mladog luka. Promešah jos 5 puta u pravcu suprotnom od kazaljke na satu i u tom trenutku Snejp dođe i do mog stola.
- Izvrsno, Black. A ti, Chang, šta je to? Nisam rekao da dodajete Damblodorovu kosu u taj napitak.
Sliterinci se histerično nasmejaše, valjajuci se. Čo zasuziše oči, a Snejp frknu. Pogledah u njen kotao. Bio je srebrnkast.
Kada se čas završio, krenula sam ka školskom dvorištu. Čas letenja. Ali nisam ja imala taj čas, nego Grifindorci i Sliterinci. Ja sam imala prazan čas, pa sam mogla da ih posmatram iz jednog ćoška. Svi su vikali "Gore!" i metle su, jedna po jedna, uzletale i prsti mnogobrojnih ucenika poredjanih u dve kolone su se sklapali oko njihovih drški. Madam Buckuris, instruktor, im je napomenula da ne uzleću, već samo da uzjašu metlu. Ali, dečak po imenu Nevil se uzdigao od zemlje i poleteo, činilo se, ne baš po njegovoj volji. Uzleteo je prilično visoko, ali nestabilno. Bio je usplahiren. Madam Buckuris je otišla da zove nekoga, jer je on zaglavio na vrhu jedne kule. U tom trenutku, nešto ispade iz Nevilovog džepa. Bila je to staklena kuglica ispunjena crvenkastim dimom. Melfoj je podiže.
- Pogledajte! Nevil je izgubio nešto! - reče on sa podrugljivim osmehom na usnama.
- Ostavi to! - viknu Hari.
- Nateraj me, Poteru! - iskezi se Drako i vinu se u vazduh.
Hari krenu da uradi isto, ali Hermiona povika:
- Ne, Hari! Ne smeš!
Ali on se nije obazirao na njene reči. Zajaha metlu i poče da juri Draka.
- Nikad me nećes uhvatiti, Poteru!
- Daj mi to! - povika Hari iznervirano.
- Pa, neka ti bude. - rece Melfoj i baci lopticu daleko i visoko u vazduh.
Ona je hrlila ka prozoru kancelarije profeskorke McGonagall. Hari joj se konačno približi i sklopi svoje duge prste oko nje. Zatim napravi neku vrstu salta na metli i pojuri nazad ka terenu. Drzao je Nezaboravka u podignutoj ruci. Trijumfovao je. Kada je sleteo, dočekao ga je veliki aplauz od strane Grifindoraca, koji brzo zamre. Profesorka McGonagall, glavešina kuce Grifindor hodala je brzo ka Hariju. Sliterinci se nasmešiše. Melfoj munu Kreba u rebra.
- Poteru, za mnom. - reče ona odsečno.
Hari krenu za njom u zamak skamenjenog lica. Kad stigoše do drvenih vrata na kraju hodnika, ona prozbori:
- Ne mrdaj - reče i otvori ih. - Mogu li da pozajmim Drvceta na trenutak? - obrati se ona ljudima u prostoriji. - Hvala.
Hari se sledi. Da li će da ga bije nekim prutom? Zar to rade na Hogvortsu? Ali se začudi kada ugleda visokog mršavog smeđokosog tinejdžera kako izlazi iz prostorije.
- Drvce, našla sam ti Tragača. - obrati se profesorka mladiću.
- Ali, zar nije on prvak? - reče Drvce u čudu.
Hari je bio jos zacuđeniji. O čemu oni to pričaju?
- Dobar je, veruj mi. - reče MekGonagolova. - Hari, kreni sa Drvcetom, da te upozna sa pravilima quidditcha i prijavi te u tim. - obrati se ona Hariju. On zbunjeno krenu za Drvcetom ka terenu za kvidič.
Sedela sam isped velikog ogledala i videla sebe. U ruci sam držala neki crvenkasti kamen i stezala ga, a u daljini sam čula neko šaputanje.
- Vrati ga, zivećeš vecno... Bićeš nagrađena... - šaputao je glas. Nisam mogla da razaznam odakle je dolazio. Okrenula sam se. Nikoga nije bilo. Potrčala sam želeći da pobegnem odatle. Odjednom me je zaslepela zelena svetlost. Čuo se tup tresak.
- Da li si dobro? - upita me devojčica duge ravne crne kose i krupnih smeđih ociju, delujuci zabrinuto. Otvorih oči. Šta se desilo? Bila sam mokra od znoja. Ležala sam na podu.
- Valjda. - rekoh još uvek ne shvatajući šta se upravo desilo. - Pretpostavljam da sam samo sanjala.
Ali bilo je tako realistično. Tako stvarno. Obukla sam se i pošla na doručak zajedno sa onom devojčicom.
- Da li si sigurna da si okej? - upita me ona ponovo.
- Da, često imam noćne more.
- Uh. Ja nikad ništa ni ne sanjam. Uzgred, ja sam Čo. Čo Čang.
- Ja sam Emily Eleanor. Izaberi ime koje ti se više sviđa i tako me zovi.
Ona se zakikota. Bila sam već na ulazu u Veliku Salu, kada me je neko odvukao u stranu. Melfoj, a ko će drugi?
- Slušaj. Na večeri ću ti reći šta imam za domaći, pa mi uradi. Da li si me razumela? Veruj mi, bićes nagrađena.
- Dobro.
- I još nešto. Ni reč o ovome Hariju. Motri na njega i reci mi ako se nešto čudno u vezi njega dogodi.
- Mogu li sada da idem?
Melfoj klimnu. Ušla sam u salu i na miru jela. Bar koliko je to bilo moguće.
Prvo smo imali dvočas istorije magije sa Grifindorcima. Smoooor.
Svi su radili sve osim hvatanja beleški osim, naravno, Hermione.
Kako joj to uspeva?
Posle časa Hermiona me zaustavi.
- Emily, moram da te pitam nešto.
- OK.
- Da li ti to pričaš s Melfojem tri puta na dan ili se to meni samo čini?
- Jako je dosadan. Smara me sa: "Znaš li Harija?"; "Vidim da se družiš s njim. Hajde da ga unistimo" i slično. Bilmez.
- Samo ga ignoriši.
Klimnuh glavom. Koliko očiju i ušiju ona ima?
Urgh.
Krenula sam ka podrumu, jer imam čas napitaka. Sa Sliterincima.
- Ej, Blek!
Bila je to Pensi. Izgledala je zaista ljutito, a nos joj je bio natekao i crven.
- Kloni se Melfoja, ti mala droljo! - reče ona tiho, ali kao da se suzdržavala da ne viče, izgledajući kao da će pući.
- Nateraj me!
U tom trenutku neko se nakašlja iza nas. Bio je to profesor Snape. Tek sad shvatismo da stojimo na dovratku.
- Parkinson, na mesto. I ti!
Ona mi uputi pogled pun prezira, a ja samo izvih ugao usana u zloban smešak.
Sedoh u zadnju klupu sa Cho Chang. Snejp nas obavesti sta ćemo učiti na casovima napitaka. Kad završi, zada nam prvi zadatak. On kucnu stapićem po tabli i sastojci potrebni za napitak koji ćemo danas praviti ispisaše se sami po njoj. Ja otvorih knjigu i nađoh taj napitak. Medici potione, napitak koji lako leči sve lakše posekotine u minutu. Nije ga teško napraviti. U knjizi piše da treba da bude lisnatozelene boje kad bude gotov. Sipah šaku latica maslačka, 100 g korena zeleni i ostavih da vri 10 minuta u 2 l vode. Promešah tri puta udesno na svaki drugi minut. Boja ovog bućkuriša promeni se iz prljavožute u lisnatozelenu boju kada mu dodah sitno iseckano lišće mladog luka. Promešah jos 5 puta u pravcu suprotnom od kazaljke na satu i u tom trenutku Snejp dođe i do mog stola.
- Izvrsno, Black. A ti, Chang, šta je to? Nisam rekao da dodajete Damblodorovu kosu u taj napitak.
Sliterinci se histerično nasmejaše, valjajuci se. Čo zasuziše oči, a Snejp frknu. Pogledah u njen kotao. Bio je srebrnkast.
Kada se čas završio, krenula sam ka školskom dvorištu. Čas letenja. Ali nisam ja imala taj čas, nego Grifindorci i Sliterinci. Ja sam imala prazan čas, pa sam mogla da ih posmatram iz jednog ćoška. Svi su vikali "Gore!" i metle su, jedna po jedna, uzletale i prsti mnogobrojnih ucenika poredjanih u dve kolone su se sklapali oko njihovih drški. Madam Buckuris, instruktor, im je napomenula da ne uzleću, već samo da uzjašu metlu. Ali, dečak po imenu Nevil se uzdigao od zemlje i poleteo, činilo se, ne baš po njegovoj volji. Uzleteo je prilično visoko, ali nestabilno. Bio je usplahiren. Madam Buckuris je otišla da zove nekoga, jer je on zaglavio na vrhu jedne kule. U tom trenutku, nešto ispade iz Nevilovog džepa. Bila je to staklena kuglica ispunjena crvenkastim dimom. Melfoj je podiže.
- Pogledajte! Nevil je izgubio nešto! - reče on sa podrugljivim osmehom na usnama.
- Ostavi to! - viknu Hari.
- Nateraj me, Poteru! - iskezi se Drako i vinu se u vazduh.
Hari krenu da uradi isto, ali Hermiona povika:
- Ne, Hari! Ne smeš!
Ali on se nije obazirao na njene reči. Zajaha metlu i poče da juri Draka.
- Nikad me nećes uhvatiti, Poteru!
- Daj mi to! - povika Hari iznervirano.
- Pa, neka ti bude. - rece Melfoj i baci lopticu daleko i visoko u vazduh.
Ona je hrlila ka prozoru kancelarije profeskorke McGonagall. Hari joj se konačno približi i sklopi svoje duge prste oko nje. Zatim napravi neku vrstu salta na metli i pojuri nazad ka terenu. Drzao je Nezaboravka u podignutoj ruci. Trijumfovao je. Kada je sleteo, dočekao ga je veliki aplauz od strane Grifindoraca, koji brzo zamre. Profesorka McGonagall, glavešina kuce Grifindor hodala je brzo ka Hariju. Sliterinci se nasmešiše. Melfoj munu Kreba u rebra.
- Poteru, za mnom. - reče ona odsečno.
Hari krenu za njom u zamak skamenjenog lica. Kad stigoše do drvenih vrata na kraju hodnika, ona prozbori:
- Ne mrdaj - reče i otvori ih. - Mogu li da pozajmim Drvceta na trenutak? - obrati se ona ljudima u prostoriji. - Hvala.
Hari se sledi. Da li će da ga bije nekim prutom? Zar to rade na Hogvortsu? Ali se začudi kada ugleda visokog mršavog smeđokosog tinejdžera kako izlazi iz prostorije.
- Drvce, našla sam ti Tragača. - obrati se profesorka mladiću.
- Ali, zar nije on prvak? - reče Drvce u čudu.
Hari je bio jos zacuđeniji. O čemu oni to pričaju?
- Dobar je, veruj mi. - reče MekGonagolova. - Hari, kreni sa Drvcetom, da te upozna sa pravilima quidditcha i prijavi te u tim. - obrati se ona Hariju. On zbunjeno krenu za Drvcetom ka terenu za kvidič.