My Harry Potter Version

Sisli smo iz voza. Docekao nas je visok kosmati covek dobrocudnog izraza lica. Ukrcasmo se u drvene camcice i zaplovismo ka Hogwartsu. Sto smo mu se vise priblizavali, on je bio sve lepsi: u svakoj sobi su gorele svece, jer su brojne kule divnog zamka bile istackane zutim svetlima koja su blago treperila bacajuci blage senke na nebo koje je postajalo sve tamnije. U daljini se vidio teren za quidditch. Mnostvo sedista je bilo pravilno poredjano oko ovalnog terena, na kom su se nalazile tri sipke sa sirokim prstenovima na vrhu. Bas me zanima da li cu igrati quidditch... Najzad stigosmo do obale ostavljajuci srebrnkastu vodu u kojoj se Mesec ogledao za sobom. Dzin otvori vrata i dade nama, prvacima, prednost. Zakoracismo u prelepi hol. Na zidovima su bile okacene baklje koje su bledo treperile. Brojna lica sa portreta su nas pozdravljala i zelela nam dobrodoslicu. Udjoh u veliku salu. Dah mi je zastao: bila je ogromna! U njoj su se nalazila cetiri dugacka stola poredjana paralelno jedan na drugi. Jedan dugi sto sa nekoliko obicnih stolica i jednom pozlacenom se nalazio na kraju dvorane. Za njim su sedeli nastavnici i direktor - Dambldor, koji se ljubazno smesio. Svi stadosmo izmedju nastavnickog stola i ostalih stolova. Dambldor ustade i pozeli nam dobrodoslicu. 

Konacno je zavrsio i seo. Vreme je za razvstavanje.